SMF2 iliti Ja Bog lično
I bi ponedeljak... dan kada "briljiram", dan koji bolje da se nije ni desio, dan koji je izvukao iz mene neke stvari koje nisu za izvlačenje...
I sve je krenulo nizbrdo ili možda nije... ne znam zavisi od pogleda na stvari...
I dok sam molio se da ozdravim i dok sam molio se da se dve persone ne sretnu i ne upoznaju a verujte mi prilika je bilo milion, nešto se drugo desilo...
Čio i napola zdrav, zovem dotičnu personu broj jedan da se uveče nađemo, ne odgovara mi, dobro... šaljem joj poruku i kažem joj da ću je kasnije zvati. Kasnije dolazi ali mi ona ne odgovara na pozive. Panika se širi, šta je sada? Da li je neko moju čednost uzeo u usta? Mora da su njene drugarice... Ali realno ništa nisam ni uradio, ne može tek tako da me otkači, barem da mi pošalje poruku ili da se javi... Bezbroj misli, šta? kako?
Šetam ulicom, slušam radio i dolazi mi ludačka ideja da je obrišem iz imenika i da je obavestim o tome. Ako je ona mogla mene tek tako da isključi mogu i ja. Ponašam se kao klinac, ali jednostavno sam patetičan ovih dana... baš baš....
Na moju poruku o brisanju dotična odgovara odmah, pominje da je bila sa dečkom ceo dan, koj' mi je i slično. Da li ovo sanjam? Da li ovo kreiram iz svoje mašte?
Dok se razmenjuju poruke shvatam da je u pitanju bivši dečko ( ne znam zašto pored njega ne može da mi se javi, ustvari znam ali se zavaravam) itd itd. Šaljem neke poruke koje kasnije želim da nisam ni poslao, želim da sam bio jak i da sam odmah presekao ali ne znam nisam...
Sutradan, hoću da je ignorišem maksimalno, ali razmišljam objektivno, hteo sam i sam da sedim na dve stolice, i sedeo bih da sam bio malo agilniji. Pustiću joj poruku...
Ne odgovara mi.
JEBENO...
Okrećem je. Broj je zauzet. Priča sa nekim. Sa njim? Prolazi mi kroz glavu hiljadu i trista situacija ... Boli glava.
Stiže poruka, korisnik više nije zauzet...
Okrećem je ponovo... ne javlja se ...
Stiže mi poruka posle pola sata: spavala sam.
Gutam laž, ali sam svestan da neću dugo ostati hladan. Umij se izgledaš užasno! šaljem joj.
Želim da je vidim još večeras. Pitam je kada ćemo se videti? Posle dugog razmišljanja ona mi šalje ovih dana. Ovih dana??
Ne mogu više da držim u sebi... raspitao sam se odmah za bivšeg i želim da joj to kažem...
@jel čekamo da on ode ili ne? kada si slobodna ovih dana?
Ne odgovara mi... Hahahaha predvidljivo
Morao sam da je bocnem, ne volim kada me prave budalom... Okrećem najboljeg druga, geja po opredeljenju. Lutka se sprema za sastanak, i dok se jadam već mi je lakše i u trenutku dok pričam sa njim prolazi mi misao kroz glavu: "O čemu ja to pričam"
- Dušice ona ima 19 godina i šta mi razglabamo o tome?? pitam ga
šaljem ga na sastanak i razmišljam šta meni klinka u životu treba...
Pošto đavo u mojoj glavi nije lenj, smišlja on svašta... Ups, mobilni mi je u ruci, pišem poruku
@ sviđaš mi se i nerviraaš me u isto vreme...
i tu joj saspem sve o njenom bivšem i o meni, i da ona nije kriva da je samo kap koja je prelila čašu ... da li je moguće da mi je toliko prirasla za srce ili je ego u pitanju? Nemam pojma...
A od četvrtka biće sve lakše, zaboraviću je, i ovu epizodu... Upoznaću NJU. Osećam da ću je upoznati. A sa klinkama više ništa mada sam i sam klinac u duši, mada ih upoznajem sada više nego inače. Klinke fuck off!
PS.
A videću ovu malu još jednom, sigurno, zagrliću je i poljubiti za rastanak možda i spavati sa njom ...
slabost motornih funkcija
Ovih dana primećujem velike promene u raspoloženju... primetni su veliki usponi i padovi... tako sam npr. bio ushićen i oduševljen jer je delovalo da mi sve ide po planu da bih sutradan shvatio da mi ništa ne ide po planu i da sam osuđen na život koji trenutno vodim ( isprazan i bez smisla ).
Inače sam, mogu reći veliki optimista, ali nekako u poslednje vreme mi sasvim malo treba da padnem u neka crna razmišljanja, da pomislim da treba da napravim krucijalni rez u svom životu, da odem u legiju, da nestanem... I onda naiđe neki tračak nade i uhvatim se za to i ne gledam dole, odem visoko gore... Realno malo mi treba da budem srećan, sasvim malo, i zato ne uzimam pasoš i palim u Francusku gde moj život dobija filmski tok ( sanjarim ) ... Kakav je to san otići u Legiju? Pa realno nikakav ali na filmu ili u romanu dobija neki šmek...
Ovih dana molim boga ( iako u boga baš i ne verujem, više to koristim kao frazu) da se dve cure ne sretnu u isto vreme sa mnom na istom mestu... Prva me je iznenadila svojim povratkom iz inostranstva ( studira tamo, pa imaju neki katolički praznik pa fakulteti imaju nedelju dana raspusta), očekivao sam je tek oko nove godine, a za to vreme imao sam u planu neke druge, jedna od njih čeka poziv na piće, poziva je i bilo nego, rasporedi su nam haotični, tako da se nismo uklopili, rekao sam joj zvaću je, vadiću se na prehladu i temperaturu, ma nije mi bitno toliko, važna mi je ova prva... A da sam Bog Slučaja napravio bih takvu situaciju da bih sam sebe sjebao, i moguće da će tako i biti, ali ajde da ne baksuziram...
spava mi se odoh da spavam...
Uvodni deo
Jednostavno želja da sve ono što mi je u glavi izbacim iz iste... biće tu svega i svačega, inspiracija život i ljudi... ne očekujte uravnoteženost i pravednost već subjektivnost, ogorčenost i nadu, čovek sam i ništa mi nije strano...